Psihoterapija
Davno je prošlo vreme kad se psihoterapija smatrala nečim što je rezervisano samo za osobe sa mentalnim poremećajima. Odavno je psihoterapija potreba i moguće rešenje brojnih problema u životu. Moderan čovek brine iz različih razloga. Plaši se izolacije, ima egzistencijalne probleme, vrlo često emotivne, ne razume druge niti oni razumeju njega, njegov karakter i temperament mu prave probleme, ima promene raspoloženja, nedostatak volje, ne ume efikasno da donosi odluke, stalno je napet, nervozan, ljut, agresivan, pasivan, loši su mu rezultati na radnom mestu ili nije ostvario svoje kapacitete.
Kad god osoba oseti da je u nekom neskladu sa sobom, okolinom, drugim ljudima, kad se oseća loše iz znanih ili neznanih razloga – ona je kandidat za psihoterapiju. Ako stalno pokušava da nešto postigne, i uporno ne postiže – ona je kandidat za psihoterapiju. Kad želimo da sebe unapredimo u bilo kom smislu, a ne znamo kako – kandidati smo za psihoterapiju.
Onda kad nam fali: inicijativa,
volja, kad na svet gledamo crno-belo, kad naš doživljaj sveta, razmišljanja, naše ponašanje nije u skladu sa realnošću i ograničava nas kad smo u naporima da ostvarimo svoje ciljeve, kad smo skloni odustajanju ili iracionalnom postupanju… – mi smo kandidati za psihoterapiju. U individualnom, partnerskom ili grupnom radu, psihoterapeut vas vodi kroz proces promene na najbezbolniji način, pružajući vam razumevanje, podršku, svoje ekspertsko znanje i veštine, toplinu da počnete da živite kvalitetniji život.
Psihoterapija je način lečenja određenih smetnji, stanja, poremećaja ili bolesti koje su izazvane psihološkim razlozima, a sprovodi se psihološkim sredstvima.
Što se ciljeva tiče, oni se razlikuju od oblika psihoterapije tj. mogu biti manje ili više ambiciozni, ali u osnovi psihoterapija ima za cilj otklanjanje ili smanjenje tegoba, trpljenja i patnje, rasterećenje od unutrašnje napetosti, suzbijanje straha, osećanja krivice, suzbijanje agresivnosti, uspostavljanje adekvatnijih i funkcionalnijih mehanizama suočavanja sa stresom savremenog življenja kao i razvoj ličnosti u svim njenim performansama.
Srž ovog oblika lečenja jeste odnos koji se razvija između terapeuta tj. osobe koja je obučena za pružanje psihološke pomoći, i njegovog pacijenta tj. osobe koja pati od određenih smetnji, stanja, poremećaja ili bolesti.
Ovaj odnos i interakcija između terapeuta i pacijenta zasniva se na poverenju i pozitivnim očekivanjima, a odvija se u specifičnim okolnostima koje su bitan deo terapijskog procesa i koje nisu samo tehničke prirode već poseduju značajan terapijski potencijal. Ove okolnosti koje čine terapijsku situaciju jasno se određuju na samom početku psihoterapijskog procesa.
Koje psihoterapije sprovodimo:
· partnerska, bračna i porodična psihoterapija
· dečija i adolescentna psihoterapija
· savetovanje i psihoterapija roditelja
Savetovalište Life Psychology se bavi :
· reakcije tugovanja i depresije
· stanja straha i anksioznosti
· panični poremećaj
· fobije (agorafobiju, socijalne fobije, specifične fobije)
· opsesivne (prisilne) misli i rituale
· poremećaje vezane za stres
· PTSP (posttraumatski stresni poremećaj)
· afektivne poremećaje
Psihijatrijsko savetovanje
Cilj psihijatrijskog savetovanja jeste otklanjanje ili umanjenje određenog psihijatrijskog poremećaja, stanja ili bolesti. Pre nego što pristupimo savetovanje neophodno je da napravimo psihijatrijsku evaluaciju tj. procenu stanja pacijenta radi postavljanja psihijatrijske dijagnoze i plana savetovanja.
Psihijatrijsko savetovanje je onoliko opsežna koliko to okolnosti i stanje pacijenta dozvoljavaju. Uobičajeno je da prvi psihijatrijski intervju traje oko 50min pri čemu se ovo vreme može nešto produžiti ili nešto skratiti ako je stanje pacijenta takvo da je duži razgovor za njega uznemiravajući ili iscrpljujući ili ako se zbog njegovog stanja ne mogu dobiti validni podaci.
Psihijatrijski intervju zapravo je set pažljivo izabranih pitanja o pacijentovom stanju, glavnim tegobama tj. simptomima koje ima, zatim pitanja vezanih za pacijentov život, njegove navike, iskustva, odnose koje ima sa drugim ljudima itd. a koja će psihijatru poslužiti da postavi tačnu dijagnozu i uspostavi plan lečenja.